Život sa bipolarnim poremećajem

Bipolarni poremećaj ukazuje na postojanje dva pola, sve suprotnosti koje se susreću u jednoj osobi, ali ove suprotnosti ne uspevaju da obezbede ravnotežu.

Šta je bipolarni poremećaj?

Bipolarni poremećaj je poremećaj raspoloženja koji utiče na nivoe raspoloženja, energije i aktivnosti. Talasi raspoloženja su ekstremno visoki (ushićenje, razdražljivost, visok nivo energije) u maničnoj epizodi ili ekstremno niski (tuga, ravnodušnost, beznadežnost) u depresivnoj.

Tipovi bipolarnog poremećaja

Postoje četiri tipa bipolarnog poremećaja i svi se oni odnose na značajne poremećaje u nivoima raspoloženja, energije i aktivnosti.

• Tip 1 bipolarnog poremećaja sastoji se od jedne ili više maničnih epizoda koje traju najmanje 7 dana. Može doći do depresivne epizode, ali i ne mora. Manične epizode mogu često biti ozbiljne i zahtevaju hospitalizaciju.
• Tip 2 bipolarnog poremećaja sastoji se iz depresivnih epizoda koje se dešavaju naizmenično sa donekle maničnim epizodama (hipomanične epizode).
• Tip 3 ciklotimični poremećaj predstavlja smenjivanje depresivnog i maničnog stanja najmanje dve godine, uz periode normalnog ponašanja koji traju manje od 8 nedelja.
• Tip 4 neprecizirani bipolarni poremećaj znači da se osoba ne uklapa ni u jedan od navedenih opisa, ali ima značajne promene u raspoloženju.

Bipolarni poremećaj se obično dijagnostikuje tokom kasne adolescencije ili ranog detinjstva, ponekad kod dece ili u postporođajnom periodu. Bipolarni poremećaj utiče na ljude na različite načine, s obzirom na to da i osobe sa ovim poremećajem ali i njihova okolina teško podnose intenzivne emocije, promene u obrascima spavanja, nivoima aktivnosti koji su ekstremni i neobični.

Pojava maničnih epizoda može značiti da se osoba koja od njih pati oseća veoma „energično“, razdražljivo, malo spava ili uopšte ne spava, jede prekomerno, govori veoma brzo ili „mrmlja“, pokušava da obavlja više poslova istovremeno ili brzo smenjuje nesređene misli. Manične epizode takođe mogu staviti ljude u rizične situacije, kao što su gubitak čitave ušteđevine u kockanju, nepromišljeni ili rizični seksualni odnosi ili korišćenje droge. Sa druge strane, kada ista osoba prolazi kroz depresivnu epizodu, postaje gotovo neprepoznatljiva budući da se odjednom oseća tužno, prazno, zabrinuto, beznadežno, gubi interesovanje za hranu, seks ili gotovo svaku aktivnost jer nije u stanju da iskusi zadovoljstvo. Oseća se bezvoljno, spava veći deo dana, počinje da zaboravlja, ima problem da sa koncentracijom i nije u stanju da obavi jednostavne stvari. Dakle, čitavo postojanje dobija potpuno drugačiju dimenziju jer se osoba oseća bezvredno i beznadežno, razmišlja o smrti i/ili samoubistvu. Istovremeno, neki ljudi mogu da ispoljavaju i neverovatnu kreativnost i budu izuzetno uspešni u svom radu, umetnosti ili nauci. Na primer, ljudi poput Van Goga, Ernesta Hemingveja ili Isaka Njutna su patili od bipolarnog poremećaja pa su ipak, i pored tragičnog kraja, ostavili iza sebe neverovatna umetnička dela i naučna dostignuća koja su nastala upravo u maničnim fazama njihovog života.

Dijagnoza i lečenje

Važno je spomenuti da ponekad ove znake i simptome nije lako razlikovati, ali ih mogu prepoznati članovi porodice ili prijatelji koji primećuju da je ponašanje neobično. Odgovarajuća i pravovremena dijagnoza i lečenje od strane stručnjaka u oblasti psihičkog zdravlja važni su kako bi osoba koja pati od bipolarnog poremećaja mogla da živi sa njim i kontroliše svoje stanje na najbolji mogući način. Uzimajući u obzir da je verovatnije da će ljudi sa bipolarnim poremećajem tražiti pomoć kada prolaze kroz depresivnu epizodu nego kada su u maničnoj, stručnjaci u oblasti mentalnog zdravlja moraju da uzmu u obzir različite aspekte, kao što su porodična historija i povezanost sa drugim poremećajima. Bipolarni poremećaj obično zahteva doživotno lečenje što podrazumeva kombinaciju psihoterapije i lečenja lekovima i ponekad intervencije u kriznim situacijama kao što su EKT (elektrokonvulzivna terapija), koja pruža brzo olakšanje ozbiljnih simptoma ili pak nove metode lečenja poput TMS (transkranijalna magnetna stimulacija) koja se koristi za depresivnu epizodu.

Život sa bipolarnim poremećajem

Život sa bipolarnim poremećajem može biti težak jer promene raspoloženja nisu uvek predvidive. Srećom, mnogo toga se može postići informisanjem pacijenata i njihovim upoznavanjem sa načinima borbe u svakodnevnom životu. Važno je reći da čak i sa odgovarajućim lečenjem može doći do promena raspoloženja, pri čemu psihoterapija može ponuditi korisna rešenja poput liste lečenja koja omogućavaju pacijentima da zabeleže sopstvene znake upozorenja na maničnu ili depresivnu epizodu i ohrabruje ih da vode dnevnik ili dnevnik raspoloženja, što im može pomoći da razumeju kako se osećaju i možda predvide šta bi moglo sledeće da se desi. Osobe koji pate od bipolarnog poremećaja takođe se ohrabruju da redovno vežbaju i idu na trčanje, brzo hodanje ili plivanje, što može uticati na raspoloženje, ishranu i san.

Osobe koji pate od bipolarnog poremećaja imaju teške periode u životu, suicidalne misli i/ili pokušaje samoubistva, plaše se da imaju decu, plaše se sopstvenih reakcija, gubitka kontrole nad svojim telom i umom te strahuju da nikada neće moći da osećaju stabilnost. Jako je važno da ukoliko je osoba koja pati od bipolarnog poremećaja suicidalna ili nasilna, potrebno odmah pozvati lokalne brojeve za hitne slučajeve, ili policiju i obezbediti pomoć što pre.

Bipolarni poremećaj ne utiče samo na osobu koja pati od njega, već utiče i na članove porodice i prijatelje, tako da je izuzetno značajno prepoznati znake i simptome koji karakterišu ovaj poremećaj. Česte promene raspoloženja predstavljaju veliki izazov koji može dovesti do raskida veze ili pak urušavanja drugih aspekata porodičnog života. Stoga, strpljenje, podrška i razumevanje igraju značajnu ulogu u oporavku pacijenta dok informisanje o bipolarnom poremećaju može pomoći članovima porodice da prepoznaju znake i simptome pravovremeno i obezbede adekvatnu pomoć za svoje bližnje. Upravo osobe koje imaju podršku članova porodice uspevaju da se stabilizuju i bolje oporave jer simptomi postaju vremenom blaži. Pored emocionalne podrške, važno je ohrabriti pacijenta da poseti lekara te prati savete i protokol lečenja.

Na kraju, u susret Danu bipolarnog poremećaja, koji se obeležava 30. marta, bilo bi adekvatno završiti ovaj članak citatom Keri Fišer:

„Bipolarni poremećaj može biti odličan učitelj. To je izazov koji Vam pruža mogućnost da uradite gotovo sve ostalo u životu."