Depresija

Šta je depresija i šta ako bolujete od depresije? Da li je izlečiva?

Samo su neka od pitanja sa kojima se suočavaju naši pacijenti.

O depresiji:

Koje su poznate ličnosti bolovale od depresije?

Depresija kao fenomen ne zaobilazi ni poznate ljude. Tako je Abraham Linkoln, presednik Amerike bolovao od unipolarne depresije. Vinston Čerčil, predsednik vlade Ujedinjenog Kraljevstva je bolovao od tzv. bipolarne depresije. Ali kao što vidimo hrabro su se uhvatili u koštac sa ovim problemom i uspešno su vodili svoje države.

Šta je depresija?

Depresija je mentalni poremećaj koji pogađa raspoloženje i dovodi do niza promena ili simptoma (videti u daljem tekstu), što onesposobljava ličnost, ali i njegovu porodicu, tj. čini je nefunkcionalnom, pasivizira je i osoba postaje neučinkovita. Depresiju treba razlikovati od normalne, prolazne tuge.

Koji su simptomi depresije?

• Neraspoloženje, tuga ili praznina
• Gubitak interesovanja i zadovoljstava
• Smanjenje energije i aktivnosti, povećan zamor
• Oštećenje koncentracije i pažnje
• Smanjenje samopouzdanja i samopoštovanja
• Osećanje krivice i bezvrednosti
• Sumoran i pesimističan pogled na budućnost
• Ideje o samopovređivanju ili suicidu
• Poremećaj spavanja-jutarnje buđenje dva sata pre uobičajenog vremena, depresija je teža ujutru
• Poremećaj apetita-smanjenje apetita ili pojačan apetit
• Psihomotorna agitacija ili retardacija
• Gubitak libida

Koliko je raširena depresija?

Depresija je najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji, 15-20% odraslih osoba pati od nje. Depresija je razlog za 75% psihijatrijskih hospitalizacija. Statistika pokazuje da 10% depresivnih pacijenata izvrši suicid. Češće oboljevaju žene i to, dva puta više, u odnosu na muškarce.

Da li postoji više vrsta depresija?

1. Unipolarne (prisutna je samo depresivna epizoda) i bipolarne depresije (u sklopu bipolarnog afektivnog poremećaja ili manično-depresivne psihoze).
2. Apsihotične i psihotične depresije (koje karakterišu sumanute ideje, halucinacije, depresivni stupor)
3. Endogena (nasledna) i reaktivna depresija (nakon stresne situacije ili događaja)
4. Atipične depresije koje karakteriše povišena potreba za spavanjem, povećanje apetita i telesne težine, povećana žudnja za slatkišima.
5. Sezonska depresija –javlja se u isto doba godine, obično jesen ili zima, ređe leti.
6. Postpartalna depresija-depresija koja se javlja nakon porođaja.

Koji su uzroci depresije?

Više faktora mogu prouzrokovati depresiju:

1. genetika, nasledni faktor,
2. uslovi odrastanja, gubitak roditelja ili staraoca, zanemarivanje deteta, odsustvo socijalne podrške i dugotrajno pomanjkanje samopoštovanja.
3. psihosocijalni stres (gubitak voljene osobe, posla, međuljudski sukobi i problemi),
4. hormonalni disbalans,
5. poremećaj u funkcionisanju neurotransmitera,
6. upotreba psihoaktivnih supstanci: alkohola, marihuane, sintetičkih i nesintetičkih droga,
7. pojedina telesna oboljenja, kao na primer, oboljenje štitne žlezde, anemija, dijabetes, tumori mozga ili druga onkološka oboljenja.

Da li se depresija leči?

Razvojem nauke depresija se leči kombinacijom farmako i psihoterapije. Postoje efikasni lekovi, nazvani antidepresivima koji uspešno regulišu funkciju neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu, posebno serotonina i noradrenalina.

Smatramo da lečenje nije celishodno bez uključivanja pacijenta u psihoterapijski rad.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) kakvu su razvili prof. Aron Beck i njegovi saradnici u Filadelfiji obuhvata korišćenje kognitivnih i bihejvioralnih tehnika. KBT je aktivan, direktivan, vremenski ograničen, strukturiran pristup utemeljen na teorijskoj racionali da su emocije i ponašanje neke osobe u velikoj meri određeni načinom na koji ta osoba strukturiše pogled na svet. KBT je oslonjena na proces propitivanja i vođenog otkrivanja, a ne na držanju predavanja, raspravu ili ubeđivanje pacijenta. KBT je utemeljena na čvrstoj terapijskoj saradnji, u kojoj je pacijent eksplicitno identifikovan kao ravnopravni partner u timskom pristupu rešavanja ovog zdravstvenog problema. KBT je kratka i vremenski ograničena, prilikom koje se ne razvija zavisni položaj pacijenta prema terapeutu, nego se osposobljava pacijent da razvije sopstvene veštine samopomoći koje će primenjivati u realnoj životnoj situaciji.

Da li se depresija može vratiti?

Nelečene epizode obično prođu unutar 3-6 meseci, ali se često i vraćaju, pa kod 15-20% pacijenata poremećaj postaje hroničan.

Procenjuje se da se neadekvatno lečena depresija u 67% slučajeva može vratiti, što zahteva ozbiljnost u lečenju i praćenje stanja pacijenta i nakon povlačenja simptomatologije.