Socijalna anksioznost

Šta je socijalna anksioznost?

Jedna od čestih vidova anksioznosti je ispoljavanje anksioznosti u društvenim tj. socijalnim relacijama, dakle u prilikama gde mogu biti viđeni, izloženi pogledima, proceni drugih, kao što su pojavljivanje na društvenim skupovima, izlasci u restorane ili klubove, javno izlaganje pred malom ili većom grupom ljudi, iznošenje svog mišljenja pred nepoznatim ljudima na poslovnim sastancima itd. Izlaganje društvenim situacijama, pa i sama pomisao da se treba društveno angažovati, pokreće seriju neugodnih telesnih i psiholoških reakcija koje mogu intenzivirati do nivoa paničnih napada. Normalna je pojava da ljudi u svim gore navedenim situacija mogu imati blagi početni nivo treme ili stidljivosti, ali za razliku od ljudi koji pate od ovog izazova, oni to uspešno savladavaju i uživaju u društvenim aktivnostima.

Što se tiće psiholoških reakcija osobe imaju strah da će ih drugi ljudi potcenjivati, omalovažavati, kritikovati i procenjivati; pacijenti razmišljaju o tome kako će ih drugi ljudi negativno percipirati ili misliti da nisu dovoljno dobri i adekvatni.

Telesne reakcije koje prate strah su reakcije vegetativnog sistema: crvenjenje lica, preznojavanje, lupanje srca, gubitak vazduha, senzacije u stomaku, „knedla“ u grlu, drhtanje glasa pri govorenju i drhtanje ruku.

Najčešća ponašajna reakcija ovih ljudi je svakako izbegavanje socijalnih situacija, pasiviziranje i ostajanje kod kuće kao mesta bazične sigurnosti.

Primeri socijalne anksioznosti

U primerima koji slede videćemo kako osobe potcenjuju svoje sposobnosti a precenjuju mogućnost negativnog ishoda.

1. Marko je student druge godine Elektronskog fakulteta. Sebe opisuje kao mirnog, povučenog i nesnalažljivog mladića. Uvek je imao umerene poteškoće da iskaže svoje mišljenje, pogotovo u situacijama kada je trebalo da se konfrontira i potvrdi svoj stav. Polazak na fakultet i novo društvo koje sa tim dolazi dodatno je postavilo nove zahteve njemu kao ličnosti. Već duže vreme mu se sviđa jedna devojka ali ne nalazi hrabrost da joj se približi, pa makar i porukom na Instagramu. Često razmišlja da joj pošalje poruku ali pomisao na to kako ona ne odgovara na njegovu poruku, iako je videla, čini ga nespokojnim. Zamišlja kako je sreće slučajno u holu fakulteta ali nema hrabrosti da joj priđe i upoznaju se. Pokušaj njegovog druga da ih upozna, odbio je misleći kako nije dovoljno lep i atraktivan za nju. U toku dana često mu prolazi scena kako nakon upoznavanja i dok razgovara sa njom počinje da crveni i da se znoji. Ovaj konflikt između želje da bude sa devojkom koja mu se vrlo dopada i nedostatka hrabrosti da realizuje vezu sa njom dovodi do narušavanja koncentracije i popuštanja na studijama. Posle dužeg perioda ipak je uspeo da stupi u kontakt sa devojkom i zakazali su viđenje, ali sada počinju nove misli koje ga opstruiraju. Kako ću izgledati, da li sam dovoljno lep, šta bih mogao da pričam sa njom, verovatno ću joj biti dosadan? Možda je bolje da ne izlazim. Smisliću neki izgovor i reći da ne mogu da se vidim sa njom. Samo su neke od bezbroj misli koje opsedaju ovog mladića i odvraćaju ga od ispunjenja njegove želje. Posle duže borbe sa samim sobom Marko se konačano video sa njom ali tu nije kraj njegovim blokadama. Sve vreme u kafiću u kome su sedeli, imao je znojenje dlanova, mislio je da nije stavio dovoljnu dozu antiperspiranta i mislio je da zaudara, imao je utisak da svi gosti kafića gledaju u njega podsmevaju mu se.
2. Irena, mlada tridesetogodišnja ambiciozna devojka, pozvana je na razgovor za posao koji će se desiti u prostorijama nove firme za mesec dana. Nakon raskida dugogodišnje veze i problema na prethodnom poslu ova promena bi joj svakako prijala. To bi sve bilo idealno, ali problem sada predstavljaju misli kako ona ne ume da odgovori na pitanja u toku intervjua sa poslodavcem. Često zamišlja kako je poslodavac pita a ona ne uspeva da sastavi rečenicu ili ako i uspe da sabere svoje misli i krene da priča počinje da joj drhti glas i da se osipa po vratu i rukama. Mentalne predstave kako je komisija procenjuje i tumači njeno držanje tela i govor kao smešno, navode je da odustane od zakazanog intervjua. Ali ona to ipak ne želi, pa povremeno uzima Bromazepam kako bi smirila celodnevnu napetost. Kako se vreme razgovora približava Irena sve češće ima noćne more u kojima sanja kako joj se smeju u lice, a neki mali ljudi je i guraju niz stepenice. Budi se u znoju i nakon toga dočekuje jutro budna i iscrpljenja. Pomišlja da uvek kod sebe ima jednu tablu Bromazepama ili Xalola kako bi smirila sebe kada je vani.

Opisane scene tipične su za ljude koji pate od ovog psihijatrijskog poremećaja. Oni su svesni, tj. imaju uvid u svoje stanje i pokušavaju da ga prevaziđu. Terapija socijalne anksioznosti trebalo bi da se sprovede u saradnji sa psihijatrom koji će kombinovati psiho i farmakoterapiju. Zahvaljujući celovitom prisustvu ovaj psihijatrijski entitet se može uspešno tretirati i olakšati život pacijentima.