Kako stres utiče na organizam

Po rečima kanadskog lekara Hans Seljea (1907-1982) stres nije jednostavno nervna napetost, on je merljiv skup objektivnih fizioloških dešavanja u telu.

Čuveni kanadski lekar, Hans Selje, između ostalog, ostao je upamćen kao čovek koji je prvi u medicini upotrebio reč stres. Termin je pozajmio iz fizike, gde se reč stres koristila da označi efekte sile koja deluje protiv otpora. Selje je stres definisao kao nespecifičan odgovor organizma na stresor. Stresor je svaki činilac koji nas ugrožava biološki, psihički i socijalno. Na dejstvo stresora svaki organizam reaguje stresnom reakcijom koju čine fiziološke promene i promene u ponašanju. Reakcija svakog pojedinca na dejstvo stresora je individualna i zavisi od puno faktora kao što su specifičnost, intenzitet i trajanje dejstva stresora, osobine ličnosti pojedinca, njegova otpornost, životna istorija, kao i kontekst u kome se dešava.

Tako, na primer, gubitak roditelja će više pogoditi dete od 10 godina, nego odraslu osobu od 40. ili 50. godina. Otkaz sa posla čoveku kome je to jedini izvor prihoda za celu porodicu je veći stres nego nekoj osobi koja može da računa na podršku svojih roditelja. Ipak, svaki organizam reaguje u određenoj meri i na specifičan način na dejstvo stresora, bilo da se radi o psihičkoj traumi, fizičkoj iscrpljenosti, straha za svoje bližnje, svađi sa partnerom, ili prekomernoj upotrebi kafe ili alkohola. Često ta reakcija dovodi do pojave simptoma i razvoja oboljenja.

Trebalo bi naglasiti da postoji akutni i hronični stres. Akutni stres odnosi se na različite, važne životne događaje koji se dese u određenom trenutku, dok hronični stres deluje u dužem vremenskom periodu, samim tim ostvaruje značajniji uticaj na telo i ima ozbiljnije i trajnije posledice. Bilo da se radi o telesnoj povredi ili oboljenju, upotrebi supstanci, ili emocionalnom stresu (strah, briga, preopterećenost), u telu se pokrene više hiljada hemijskih reakcija i proizvede na desetine hormona i neurotransmitera. Dolazi do disbalansa, u kome centralno mesto ima pojačano lučenje hormona nadbubrežne žlezde – kortizola. Ovaj hormon odgovoran je za pojačanje srčane aktivnosti, dok, sa druge strane, deluje inhibitorno na funkcije drugih organa i sistema. Opisan proces je visoko adaptivan, jer je njegova svrha priprema tela na opasnost kada nam je neophodan pojačan priliv krvi u mozak i mišiće (reakcija borba ili bekstvo).

Povišeni nivoi kortizola u dužem vremenskom periodu, kao što je slučaj kod hroničnog stresa, negativno utiču na funkciju gotovo svih organa u našem telu. Najčešće posledice se javljaju u nervnom, endokrinom i imunom sistemu, zatim gastrointestinalnom i respiratornom traktu, a često se javljaju promene na koži i mišićno-vezivnom tkivu. Stres se, takođe, pominje kao jedan od važnijih faktora u nastanku glavobolje, fibromijalgije (bol u leđima), bolova u lumbalnom delu leđa, zatim depresije i drugih psihičkih poremećaja, oboljenja štitaste žlezde, dijabetesa, hipertenzije i kardiovaskularnih oboljenja, astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa, psorijaze, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu i reumatskih bolesti.

Kako se zaštititi od negativnih uticaja stresa?

Pre svega treba razgraničiti na koje vrste stresora možemo uticati. Recimo, ne možemo sprečiti zemljotresa, niti izmeniti svoje gene, ali možemo prestati da pušimo i konzumiramo alkohol, početi da se bavimo fizičkom aktivnošću i birati za prijatelje pozitivne ljude a ne socijalnei emotivne vampire čime možemo smanjiti stres ili pak nastanak stresa.

Sledeći važan zadatak je odrediti koji stresovi su realni, a koji imaginarni. Možemo proživeti ceo život u strahu da ne dobijemo rak, ili otuđiti se od ljudi zbog uverenja da će nas povrediti. U oba slučaja, stres koji živimo je ,,u našoj glavi“ sa svim gore navedenim posledicama po zdravlje.

Često se dešava da ljudi koji vode ,,buran“ život, ili su imali traumatično detinjstvo, postanu zavisni od sopstvenih hormona stresa. Njima odsustvo stresa stvara nelagodu i dosadu i sve čine da sebe dovedu u stanje stresa koje im se čini normalnim.

Osim negativnih dejstava na telesno zdravlje, hormoni stresa stvaraju i čitav niz negativnih emocija kao što su zavist, ljutnja, frustracija, strah, ljubomora, nesigurnost, krivica, bespomoćnost i beznadežnost. Kako su misli jezik mozga, tako su i osećanja jezik tela. Mišljenje i emocije nam omogućavaju da razumemo i doživimo realni svet. Moramo znati da mi sami, umnogome kreiramo svoju realnost, na koju i reagujemo i tako ukrug. Dakle, kako prekinuti začarani krug? Pre svega, moramo postati svesni da smo često žrtve naših podsvesnih obrazaca i neurofizioloških procesa koji proizilaze iz njih. Stoga je neophodno zastati i obratiti pažnju na sebe, svoje telo i osećanja zatim na druge ljude i svet oko nas. Pomoću psihoterapije moguće je osloboditi se simptoma kojima nam telo poručuje da je pod stresom. Osim toga, povećanjem samosvesti, boljim razumevanjem sebe i promenom ponašanja, poboljšavamo svoju produktivnost, unapređujemo odnose sa bližnjima i zdravije se suočavamo sa životnim izazovima.