Urtikarija kod dece

Urtikarija je stanje koje se karakteriše pojavom i razvojem osipa, angioedema ili oba zajedno. Ona zahteva razdvajanje od drugih stanja u medicini koja mogu da izazovu osip ili angioedem kao što su: anafilaksa, auto-inflamatorne bolesti, vaskulitisi itd.

Simptomi urtikarije

Osip kod pacijenata sa urtikarijom ima 3 karakteristike:

• centarlni otok različite veličine obavezno okružen refleksim eritemom
• svrab, ponekad osećaj pečenja
• prolaznog je karaktera i se koža vraća u normalu za 30 minuta do 24h

Angioedem u urtikariji karakterišu sledeće pojave:

• iznenadnom pojavom otoka, crvenilom kako kože tako i sluzokože
• ponekad boli, redje svrbi
• rezolucija i smirivanje traje duže i do 72h

Postoje dve vrste urtikarija: akutna i hronična. Akutna traje do 6 nedelja dok hronična urtikarija traje duže od 6 nedelja.

Hronična urtikarija ima više podtipova:

• simptomatski dermografizam
• urtikarija izazvana hladnoćom i toplotom
• urtikarija izazvana sunčevim zracima
• kontaktna urtikarija

Akutna urtikarija najčešće ne zahteva ispitivanje niti lečenje, izuzev urtikarije koju izaziva alergija na hranu i lekove. U ovoj situaciji alergo test i edukacija pacijenta može biti korisna kod izbegavanja uzročnih faktora urtikarije.

Urtikarija kod dece

Urtikarija može da se javi u svakoj uzrasnoj grupi, uključujući i odojčad i malu decu. Mada su podaci o hroničnoj urtikariji kod dece oskudni, skorašnja ispitivanja pokazuju da su udeo i uzroci kod dece slični kao kod odraslih sa nekim minornim razlikama. Tako se dijagnostički pristup kod dece veoma malo razlikuje od pristupa kod odraslih i ima isti cilj da se izbegnu izazivači urtikarije. Takodje su i testovi ispitivanja i provokacije slični.

Lečenje

Cilj terapije je lečiti bolest dok ne prodje. Terapeutski pristup hronične urtikarije uključuje:

• identifikaciju i eliminaciju uzročnih faktora
• izbegavanje izazivajućih faktora
• indukciju tolerancije
• upotrebu lekova za prevenciju otpuštanja medijatora mast ćelije (mastocit) tj. vodeće ćelije u patofiziologiji urtikarije.

Lečenje treba da sledi osnovne terapijske principe tj. treba da traje najkraće moguće ili onoliko dugo koliko je potrebno. Preporuke za lečenje baziraju se na osnovu podataka i koncenzusa iz 2016. godine u Berlinu (GRADE radna grupa). Takodje, postoje preporuke u okviru EAACI, GALEN, EDF, WAO asocijacija. Cilj ovih preporuka je da obozbede definiciju i klasifikaciju urtikarije, čime olakšavaju interpretaciju različitih uzroka i izazivajućih faktora u različitim delovima sveta i terapijski odgovor pojedinih subtipova urtikarije.

Osnovni princip farmakološke terapije urikarije je da potpuno ukloni simptome. Najvažniji lekovi i najčešće upotrebljavani lekovi su antihistaminici koji su poznati od 1950. godine. Sada su u upotrebi nove generacije ovih lekova, praktično bez neželjenih efekata.

Dalja i novija mogućnost u terapiji hronične urtikarije je Omalizumab (anti-IgE) koji je pokazao izuzetnu efikasnost i sigurnost.

U terapiji urtikarije kod dece sledeći lekovi pokazuju sigurnost i efikasnost za upotrebu: cetirizin, desloratadin, fexofenadin, levocetirizin, rupatidin, bilasin i loratadin.