Sistemski vaskulitis – niz zapaljenskih oboljenja

Sistemski vaskulitis predstavlja dugotrajnu zapaljensku bolest krvnih sudova u organizmu. To je bolest u kojoj organizam pogrešno koristi svoje odbrambene mehanizme i napada krvne sudove.

Tačan uzrok bolesti se ne zna ali se smatra da nasleđe i infekcije mogu uticati na nastanak bolesti.

Bolest može da se javi kao sama za sebe ili u sklopu drugih bolesti kao što su reumatoidni artritis, lupus, itd.

U grupu sistemskih vaskulitisa spada veliki broj bolesti koje daju različite simptome zavisno od toga koje krvne sudove zahvataju i gde zbog promena na krvnim sudovima dolazi do smanjene ishrane određenog organa.

Simptomi - kako prepoznati sistemski vaskulitis?

Neki tipovi sistemskog vaskulitisa:

Poliarteritis nodosa

Poliarteritis nodosa je vaskulitis koji zahvata srednje velike arterije i oštećuje organe koje ishranjuju. Za njega je karakteristično da se javlja češće kod muškaraca nego kod žena.

Često su infekcije okidač za upalu, a ponekad mogu biti i neki lekovi ili vakcine.

Bolest počinje sa:

• povišenom telesnom temperaturom,
• bolovima u trbuhu,
• gubitkom na telesnoj masi,
• malaksalošću.

Često se zbog zahvatanja krvnih sudova koji ishranjuju nerve može javiti trnjenje i ukočenost šaka i stopala.

U slučaju zahvatanja bubrega dolazi do poremećaja normalne funkcije bubrega koji regulišu pritisak, ne oslobađa se štetnih materija, pa se kod pacijenta javlja povišen krvni pritisak i porast ureje i kreatina i zadržavanje drugih štetnih materija.

Može da zahvati krvne sudove creva i u tom slučaju da izazove bolove u stomaku, kao i tečne krvave stolice.

Usled zahvatanja krvnih sudova srca može da se javi infarkt srca.

Ukoliko je mozak zahvaćen, mogu se javiti epileptični napadi, jake glavobolje ili halucinacije.

Takođe, mogu da se jave ranice na koži i promene na koži u vidu purpure - crvene prebojenosti kože.

Wegenerova granulomatoza

Wegenerova granulomatoza je retka bolest koja može da se javi nakon infekcije gornjeg respiratornog trakta. Češće se javlja kod muškaraca.

Najčešće zahvata krvne sudove u nosu, plućima i bubrezima, izazivajući oštećenje i stvaranje ožiljnog tkiva u organima.

Bolest se osim opštih simptoma temperature, malaksalosti, gubitka na težini, bolom u mišićima i zglobovima, karakteriše i:

• pojavom krvi iz nosa,
• krvi u ispljuvku,
• kašljem,
• iskašljavanjem kao i
• povišenim pritiskom i
• otocima u slučaju zahvatanja bubrega.

Behčetova bolest

Behčetova bolest se javlja u mlađem dobu, najčešće od 20 do 30 godina. Karakteristične promene su čirevi na polnim organima i u ustima kao i upale očiju.

Napomena: U ovom delu je navedeno samo par sistemskih vaskulitisa.

Ne postoji specifičan test za dijagnozu sistemskih vaskulitisa. Na osnovu kliničke slike i pregleda, lekar posumnja na vaskulitis. Osim samog pregleda potrebno je da se urade osnovne laboratorijske analize:

• kompletna krvna slika,
• biohemija,
• faktori koagulacije,
• sedimentacija.

Kod pacijenta su sedimentacija i CRP povećani jer su oni markeri zapaljenja. Određeni nalazi iz biohemije nam pokazuju funkciju organa. Često je potrebno uraditi analize iz dvadesetčetvoročasovnog urina kako bi se ustanovila tačna funkcija bubrega.

Imunološkim analizama iz krvi moguće je odrediti određena antitela p i c ANCA koji se javljaju kod određenih vaskulitisa (Wegner npr.)

Zavisno od zahvaćenosti organa, radi se dodatna dijagnostika tipa ultrazvuka, skenera, magnetne rezonance, EMNG ispitivanja itd.

Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu biopsije.

Lečenje sistemskih vaskulitisa

Lečenjem sistemskih vaskulitisa se bavi reumatolog. Zavisno od tipa i zahvaćenosti organa zavisi i terapija. Neophodno je početi što ranije sa terapijom kako bi se postigla što bolja kontrola bolesti.

U terapiji se koriste kortikosteroidi i to u velikim dozama u početku bolesti (pulsna terapija) kako bi se „presekla“ aktivnost imunog sistema koji napada svoje strukture, a nakon početne pulsne terapije, ide se sa smanjenim dozama. Međutim, to su lekovi koji imaju veliki broj neželjenih dejstava i lečenje se mora započeti u bolničkim uslovima.

Uz primenu kortikosteroida se primenjuju i drugi imunosupresivni lekovi (ciklofosdmid, azatiprin, metotreksat, ciklosprin itd).