Sistemski eritemski lupus

Sistemski eritemski lupus predstavlja dugotrajnu autoimunu zapaljensku bolest vezivnog tkiva. S obzirom na to da je vezivno tkivo prisutno u svim organima, to znači i da bolest može da zahvati sve organe, ali pre svega zahvata kožu, zglobove, srce, pluća, bubrege, mozak, hematopoezni sistem.

Ovo je autoimuna bolest u kojoj organizam pogrešno koristi svoje odbrambene mehanizme i napada svoje delove organa.

Ime je dobila po reči lupus što na latinskom znači vuk, i to zbog specifičnih promena na koži lica. Eritemski označava da su te promene crvene boje, dok sistemski znači da može da zahvati svaki sistem organa.

Uzroci sistemskog eritemskog lupusa

Tačan uzrok bolesti se ne zna. Ono što se zna je to da genetika ima uticaja na nastanak bolesti, ali to ne znači da će osoba koja ima lupus imati potomstvo koje će isto imati lupus. Takođe, uticaj na nastanak bolesti imaju određene infekcije i hormonski status.

Bolest se češće javlja kod žena nego kod muškaraca i najčešće počinje u dobi od 20. do 50. godine. Kao i kod većine bolesti, ne postoje striktna pravila kada se bolest može javiti, tako da se javlja i u dečijem dobu, kao i u starosti.

Kako prepoznati sistemski eritemski lupus?

Bolest se najčešće javlja postepeno uz nespecifične znakove kao što su:

• povišena telesna temperatura,
• gubitak na telesnoj masi,
• malaksalost,
• bolovi u zglobovima.

U slučaju zahvaćenosti kože, javljaju se promene u vidu crvenila lica i nosa odnosno takozvani leptirasti eritem, a to crvenilo se pogoršava pri izlaganju suncu.

Takođe, mogu da se jave kružne izrasline ili promene koje su slične psorijazi.

Javljaju se i ranice u ustima i u nosu. Može da se javi osećaj suvoće u očima i ustima.

Kao posledica ove bolesti može se javiti pojačano opadanje i kidanje kose.

U slučaju zahvatanja zglobova javlja se bol u zglobovima, a često i otečenost i ukočenost zgloba. Bolest oštećuje sam zglob, ali za razliku od reumatoidnog artritisa najčešće ne zahvata samu kost. Može da zahvati i bilo koju tetivu u telu i da izazove bol i otok tetiva. U slučaju hematoloških manifestacija, mogu da se jave modrice pri najmanjoj povredi ili bez bilo koje povrede usled niskog broja trombocita. Pri niskim vrednostima leukocita, pacijenti su osetljivi na infekcije.

Može se javiti malaksalost, osećaj vrtoglavice i lupanja srca u slučaju anemije kada organizam napada svoja crvena krvna zrnca.

Kada bolest zahvata centralni nervni sistem, mogu se javiti glavobolja, epilepsija, različiti poremećaji ponašanja, halucinacije.

U slučaju zahvatanja bubrega, dolazi do poremećaja normalne funkcije bubrega koji regulišu pritisak, uklanjaju štetne materije, pa se kod pacijenata javljaju povećan krvni pritisak i porast ureje i kreatina i zadržavanje drugih štetnih materija. Takođe, može doći do povećanog gubljenja proteina preko bubrega, usled čega se javljaju otoci celog tela.

Bolest može izazvati nakupljanje tečnosti oko pluća i srca. Usled postojanja specifičnih antitela može da postoji povećana sklonost ka stvaranju tromba, pa se kod žena koje imaju lupus može desiti da imaju spontane pobačaje.

Napomena: Svaki pacijent ne razvije sve navedene simptome već samo određene zavisno od zahvaćenosti organa i proširenosti bolesti. U ovom tekstu su navedeni samo najčešći simptomi lupusa, a klinička slika koju lupus može da ispolji je daleko veća.

Dijagnoza sistemskog eritemskog lupusa

Ne postoji specifičan test za dijagnozu sistemskog eritemskog lupusa.

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

• kliničke slike,
• pregleda,
• laboratorijskih i imunoloških pretraga i
• radioloških ispitivanja.

Potrebno je da se urade osnovne laboratorijske analize: kompletna krvna slika, biohemijske pretrage, faktori koagulacije, sedimentacija, urin.

Kod pacijenta su sedimentacija i CRP povećani jer su oni markeri zapaljenja. Određeni nalazi iz biohemije nam pokazuju funkciju određenih organa.

Često je potrebno uraditi analize iz 24 časovnog urina kako bi se ustanovila tačna funkcija bubrega.

Imunološkim analizama iz krvi se određuju ANA antitela koja su skoro uvek pozitivna kod lupusa (ali to ne znači da osoba koja ima ANA antitela ima sistemski eritemski lupus). Takođe se određuju i specifična antitela anti dsDNK, Ro, La, nukleozomalna, Sm i druga koja mogu, a ne moraju, biti povećana. Imunološkim analizama takođe se određuje nivo c3, c4 koji daje podatak o tome koliko je aktivna bolest.

Zavisno od zahvaćenosti organa, radi se dodatna dijagnostika tipa ultrazvuka, skenera, magnetne rezonance. U nekim slučajevima potrebno je uraditi i biopsiju (najčešće bubrega).

Lečenje sistemskog eritemskog lupusa

Lečenjem sistemskog eritemskog lupusa se bavi reumatolog. Lupus je dugotrajna bolest i lečenje same bolesti je dugotrajno. Sistemski eritemski lupus se ne može izlečiti već samo uvesti u mirnu fazu. U zavisnosti od tipa i toga koliko su zahvaćeni organi zavisiće i terapija. Neophodno je početi što ranije sa terapijom kako bi se postigla što bolja kontrola bolesti. U terapiji se koristi veliki broj lekova.

Najčešće korišćeni lekovi su kortikosteroidi koji smanjuju zapaljenje i odbrambenu sposobnost organizma i time smiruju bolest. Uz primenu kortikosteroida se primenjuju i drugi lekovi kao što su antimalarici (Plaquenil, Doloquine, Resochin) i imunosupresivni lekovi (ciklofosdmid, azatiprin, metotreksat, ciklosprin itd).