Sinus pilonidalis – urasla dlaka

Pilonidalni sinus je hronična infekcija kože, koja se nalazi u predelu trtične kosti. Najčešće se javlja kod muškaraca u mlađoj dobi, kao i kod ljudi koji previše vremena provode sedeći.

Ovaj problem je relativno bezopasan i lako rešiv, ali je proces zarastanja rane ponekad komplikovan i dugotrajan proces. Oporavak može trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci i to je jedini izazov vezan za tradicionalni hirurški zahvat.

Šta je pilonidalni sinus?

Pilonidalni sinus je udubljenje kože obloženo epitelom, a u udubljenju se nalaze dlake koje su promenile pravac rasta. U ležištima korenova dlaka počinje zapaljenje. Češće se sreće kod maljavih ljudi, a formacija ima izgled ciste.

U pilonidalnom sinusu, dlake deluju kao strana tela, a ciste često komuniciraju sa sličnim formacijama u neposrednoj blizini.

Ove promene se najčešće javljaju u glutealnoj brazdi (sakrokokcigealni predeo), 3 do 5 cm iznad analnog otvora, u vidu malih sinusnih otvora ili cističkih formacija.

Pilonidalni sinus se može javiti i na drugim mestima. On se javlja svuda gde postoje nabori kože i dlake. Zahvata dakle oblasti kao što su:

• glutealna brazda,
• pupak,
• pazušna jama,
• prepone,
• genitalije.

Može nastati i kao profesionalno oboljenje (interdigitalni nabori kože kod berbera).

Simptomi upale sinus pilonidalisa

Cista koja nastaje je bez simptoma, sve dok se ne inficira (što se često dešava).

Zapaljenje se razvija od flegmone do apscesa koji lako prodire u spoljašnju sredinu. Proces lako prelazi iz jednog sinusa u drugi, pa flegmona ima čvornovat izgled, i često se javljaju opšti znaci zapaljenskog procesa u organizmu.

Flegmona je jedan od oblika akutnog difuznog, purulentnog (gnojnog) zapaljenja koje zahvata sve slojeve tkiva ili organa, bez jasno određenih granica između zdravog i upaljenog tkiva, po čemu se razlikuje od apscesa (koji ima jasne granice). Iako se klasična flegmona smatra infekcijom bez formiranja apscesa ili gnojenja i bez ulceracija, u kliničkoj praksi podela između flegmone i apscesa ponekad nije sasvim jasna. Često, makularni eritem kod flegmone koegzistira sa područjima ulceracija, čvorićima i sa formiranjem apscesa.

Upaljen organ je u celosti topao, zadebljan otečen, bolan, vlažan, crven, a ukoliko je eksudat gnoj, njegova boja prelazi u žućkastu ili zelenkastu. Iako se može javiti u svim tkivima i organima ona je najčešće akutno difuzno zapaljenje kože i potkožnog vezivnog tkiva. Flegmonu uglavnom izazvaju aerobne i anaerobne patogene bakterije, koje ponekad mogu biti udružene sa mešovitom saprofitnom florom.

Apsces je lokalizovana gnojna upala koja se može razviti u potkožnom tkivu, ali i u dubokim tkivima i organima. Apsces potkožnog tkiva manifestuje se lokalnim znacima upale: crvenilo (rubor), oteklina (tumor), toplina (calor) i bol (dolor) i izraženim fenomenom zvanim fluktuacija.

Uzročnik je najčešće Staphylococcus aureus otporan na penicilin G.

Lečenje i terapija upale sinus pilonidalisa

Kod upale sinus pilonidalisa, u fazi flegmone, primenjuju se antibiotici u kombinaciji za gram negativne i gram pozitivne klice (cefalosporini i aminoglikozidi parenteralno i dovoljno dugo dok se proces ne sanira).

Kod sinusnog apscesa indikovane su incizija (rez) i drenaža.

Incizija abscesa je postupak u kojem dolazi do zarezivanja sluzokože ili kože. Tako se stvara otvor koji služi za isticanje nakupljenog gnoja. Incizija se radi onda kada se u lokalnom tkivu nakupi gnojni materijal (apsces) koji se mora ovim putem isprazniti.

Posle incizije, antibiotici se daju najmanje 10 dana. Za hronične nezapaljene ciste i sinuse najbolja metoda u lečenju je ekscizija u zdravu okolinu do presakralne fascije. Primarni šav se primenjuje samo kod jednostavnih i ne mnogo opsežnih sinusa.

U ostalim situacijama pogodnija je metoda odloženog šava ili sekundarnog zarastanja zbog opasnosti od recidiva.

S obzirom na lokalne anatomske uslove reljefa, preporučuje se kosa eliptička ekscizija pod uglom od 45° u odnosu na osovinu glutealne brazde. Time se obezbeđuje brže i sigurnije zarastanje (nema rastezanja ivica rane) sa manje rizika od recidiva. Kod opsežnih hroničnih gnojnih procesa koji zadiru široko u susedne glutealne regije rekonstrukcija se može postići jedino plastičnim procedurama (“Z” plastika, klizajući režnjevi).

Učestalost recidiva varira od 5 do 25%, bilo zbog nekompletne prvobitne operacije ili formiranja novog sinusa.