Psihosomatski poremecaji

Psihosomatski poremećaji su promene u organizmu nastale pod uticajem psihičkih činilaca koje se manifestuju kao telesna oboljenja.

Sa medicinskog stanovišta bolest nastaje kada spoljašnji činilac utiče na oštećenje tkiva dok kod psihosomatskih bolesti psihički faktor utiče na razne poremećaje u organizmu, koji ukoliko dugo traje može dovesti do oštećenja tkiva. Za nastanak psihosomatskih bolesti presudnu ulogu imaju emocije i to obično snažne negativne emocije kao što su: bes, ljutnja, tuga, strah i žalost.

Psihosomatske bolesti se mogu podeliti u dve grupe pri čemu u prvoj grupi dominira hiperfunkcija simpatikusa (kardiovaskularne i endokrine bolesti) dok u drugoj grupi dominira parasimpatikus (gastrointestinalne i respiratorne bolesti). Simpatiklus je aktivan u stresnim situacijama, a parasimpatikus se aktivira u mirovanju.

Prema Američkom psihijatrijskom udruženju, psihosomatske bolesti delimo na:

• Kožne bolesti: akne, urtikarija, neurodermitis (hronične kožne promene, pruritus) i angioneurotski edem (otok kapaka, usana, jezika itd.)
• Bolesti gastrointestinalnog trakta: spazam mišića između jednjaka i želudca i želudca i dvanaestopalačnog creva, želudačni čir i čir dvanaestopalačnog creva, hronični zatvor, ulcerozni kolitis, hronična upala tankog creva (Kronova bolest).
• Bolesti disajnih organa: bronhijalna astma.
• Bolesti bolesti srca i krvnih sudova: angina pektoris i infarkt, visok krvni pritisak i aritmije.
• Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem: šećerna bolest, nizak šećer u krvi (hiperinzulinizam i hipoglikemija) te pojačan rad štitne žlezde.
• Reumatske bolesti: reumatska upala zglobova, hronična bol u kostima.
• Ginekološke bolesti: bolne menstruacije, spontani pobačaji.
• Ostalo: alergijske reakcije, migrene i glavobolje, hronični pruritus, tumori.

Najčešće psihosomatske reakcije su iznenadni ubrzani rad srca, pritisak u grudima, nagle promene visine krvnog pritiska koje uzrokujuju glavobolju i/ili nesvesticu, crvenilo na licu, kožne reakcije, pojačano znojenje, hiperventilacija, osećaj nedostatka vazduha, osećaj smetnji pri gutanju, suvoća usta, bolovi u želucu, iritabilna creva, prolivi i zatvori, osećaj nadutosti, povraćanje, osećaj trnjenja ekstremiteta, često mokrenje, zujanje u ušima (tinitus) i nesanica.

Trebalo bi napomenuti da se se psihosomatski bolesnici leče u dve faze pri čemu se u prvoj fazi se leči bolest dok se u drugoj leči bolesnik. To znači da se u prvoj fazi medikametima tretira recimo asmatična kriza, krvareći ulkus ili jaki abdominalni bolovi kod ulceroznog kolitisa. Tek nakon toga počinje psihoterapijsko lečenje. Nekada se u toj fazi po potrebi daju uglavnom blagi antidepresivi, dok je psihoterapija u prvom planu.

Takođe, u lečenju psihosomatskog bolesnika pored osnovnog lečenja od strane lekara neophodna je i saradnja sa psihijatrom radi efikasnog telesnog i psihičkog oporavka pacijenta.