Obilno menstrualno krvarenje

Kako bismo mogli da definišemo obilno menstrualno krvarenje prvo moramo odrediti šta su zapravo normalni menstrualni ciklusi.

Šta je normalno menstrualno krvarenje?

Normalno menstrualno krvarenje se javlja ciklično na 28 dana i traje od 4 do 7 dana, sa gubitkom krvi u proseku 60 ml. Sve ispod ili iznad toga je van okvira regularnog. Obilni menstrualni ciklusi su po trajanju duži, a po količini obilniji sa pojavom ugrušaka za razliku od normalne menstruacije.

Simptomi obilnog menstrualnog krvarenja

Ukoliko postoji bilo koji od sledećih simptoma, moguće je da imate obilno menstrualno krvarenje:

• menjanje uložaka ili tampona svakih sat vremena, nekoliko sati zaredom, odnosno korišćenje dvostruko više uložaka ili tampona tokom menstruacije,
• krvarenje duže od sedam dana,
• krvni ugrušci koji se pojavljuju duže od jednog dana,
• nemogućnost obavljanja normalnih dnevnih aktivnosti zbog obilnog krvarenja,
• simptomi anemije, poput umora ili nedostatka daha.

Koji su uzroci obilnog menstrualnog krvarenja?

Nisu uvek poznati uzroci obilnih menstruacija ali najčešći su:

• Hormonski disbalans – tokom ciklusa bitna je ravnoteža između hormona progesterona i estrogena koja kada se naruši dolazi do većeg zadebljanja sluzokože materice te se javljaju obilnija krvarenja
• Karcinomi materice
• Adenomioza
• Miomi maternice – benigni tumori materice, koji mogu uzrokovati intenzivnije ili produženo menstrualno krvarenje.
• Polipi – male, benigne izrasline na sluzokoži materice koje mogu uzrokovati teška ili dugotrajna menstrualna krvarenja.
• Nasledni poremećaji krvarenja – neki poremećaji koagulacije krvi mogu uzrokovati obilna menstrualna krvarenja.
• Sistemska oboljenja kao što su oboljenja štitne žlezde, poremećaji bubrežne funkcije

Dijagnostika abnormalnih menstrualnih krvarenja

Pre terapije je potrebno navesti kako se dijagnostikuju abnormalna menstrualna krvarenja.

Pre dijagnoze, potrebno je sprovesti:

1. Ginekološki pregled
2. Ultrazvučni pregled male karlice transvaginalnom sondom
3. Kod mioma, koji ulaze u materičnu šupljinu ili je narušavaju nekim svojim delom, ili u cilju definisanja polipa sluznice vrši se ultrazvučni prikaz materične šupljine koja se tokom pregleda ispunjava sterilinim fiziološkim rastvorom – salinična sonohisterografija- (SIS –SALINIC INFUSON SONOHYSTEROGRAPHY)
4. VIDEOHISTEROSKOPIJA (VHS) je procedura kojom se najjednostavnije potvrđuje prisustvo patoloških promena u materičnoj šupljini.Tokom ove procedure može da se izvrši ciljana biopsija, ili se ista može ukloniti u 1 ili više ponovljenih procedura u celini (miomi, polipi) te se ista smatra dijagnostičkom ali, pre svega, terapijskom procedurom.
5. Endometrijalna biopsija i eksplorativna kiretaža koja pre svega ima zazadatak da obezbedi uzorak sluznice materice potrebne za patohistološku ekspertizu.
6. Metode kompjuterizovane tomografije, MRI, se uključuju u jasno definisanim situacijama, kada postoje opravdani razlozi i kada postoji potreba za tom vrstom dijagnostike, nikada kao prvo oruđe dijagnostike.

Terapija za obilno menstrualno krvarenje

Terapija za obilne menstrualne cikluse se obično započinje lekovima koji mogu da uključuju hormone ili ne.

Neophodno je pre svega uraditi kompletan ginekološki i ultrazvučni pregled.

1. Prva linija terapije su hormonski preparati koji mogu da poprave narušenu hormonsku ravnotežu.
2. Zatim oralni kontraceptivi koji osim pružanja zaštite od trudnoće, mogu pomoći u regulisanju menstrualnog ciklusa i ublažiti simptome preteranog menstrualnog krvarenja.
3. Takođe možemo koristiti i nesteroidne inflamatorne lekove poput ibuprofena ili naproksena, diklofena koji pomažu u smanjenju gubitka menstrualne krvi i takođe olakšavaju bolove uzrokovane menstrualnim grčevima.
4. Moguće je koristiti i hormonsku kontraceptivnu spiralu (Mirena) sa levonorgesterom koji oslobađa progesteron i na taj način smanjuje obimnost menstrualog ciklusa.
5. Ukoliko je količina gubitka krvi velika i traje dugo, onda možemo uključiti i lekove protiv anemije.

Osim terapije lekovima obilne menstrualne cikluse možemo lečiti i hiruškim metodama kao što su:

1. Eksplorativna kiretaža - dijagnostičko – terapijska procedura kojom se uklanja površinski sloj sluzokože materice) ili biopsija endometrijuma (metoda kojom se uzima deo tkiva sluzokože tkiva endometrijuma) u cilju smanjenja krvarenja. Ovo je čest postupak.
2. Miomektomija i adenomiomektomija – operacija kojom se uklanjaju benigni tumori materice - miomi. U zavisnosti od veličine, broja i mesta mioma miomekotmija se može uraditi abdominalno, laparoskopski ili histeroskopski (kroz vaginu).
3. Ablacija endometrijuma VIDEOHISTEROSKOPIJOM – postupak uklanjanja endometrijuma – sluzokože materice, ukoliko se ostale metode pokažu neefikasnim i ukoliko nema jasno definisanih uzroka za patohistološko stanje. Ablacija se ne sprovodi kod žene koja želi da rađa!!! Iza postupka obim menstruacije može da bude jako smanjen do potpunog prestanka (amenoreja).
4. Histerektomija – operacija odstranjenja materice. Ovom prilikom se uklanja organ iz koga se javlja krvarenje, kod žena pre menopauze je poželjno ne uklanjati janike i ne uvoditi ženu u hirušku menopauzu (osim ukoliko za to ne postoje jasne indikacije).

Šta ako patite od obilnih menstruacija?

Kako je navedeno, uzroci obilnog menstrualnog krvarenja mogu biti raznoliki i u skladu sa njima se i određuje adekvatna terapija i procedura. Preporuka je obavezno javljanje ginekologu, kako bi se ustanovio pravi uročnik obilnog krvarenja. Ginekolog će na osnovu iscrpne anamneze i detaljnih pregleda ustanoviti koja je najpogodnija procedura za rešavanje ovog stanja. Kako pacijentkinje, kod kojih može biti prisutno ovo stanje, mogu biti u različitoj životnoj dobi, vrlo je bitno da se i u skladu sa tim ustanovi prava procedura. Izuzetno je važno da ginekolog da pacijentkinji sve neophodne informacije o procedurama.

Kako je navedeno, neke od procedura dovode do prestanka reproduktivnog razdoblja, ili do mogućih komplikacija i rizika u toku trudnoće, te treba jasno ustanoviti da li žena želi i planira trudnoću u budućnosti.