Menopauza – simptomi i tretman

Većina žena oseća barem neke simptome dok prolazi kroz period menopauze.

Termin „menopauza“ osmislio je 1816. francuski fizičar Charles de Gardanne u publikaciji “Avis aux femmes qui entrent dans l’âge critique” (“Savet ženama koje ulaze u kritične godine”). Reč menopauza dolazi od medicinskog latinskog naziva menopausis, grčki meno što znači „mesec“ i pausis kao pauza, pa se menopauza smatra medicinskim stanjem.

Životni stil žene je veoma je važan za očuvanje zdravlja u ovom periodu i podrazumeva unošenje belačevina iz belog mesa, ribe, zatim raznovrsno povrće i voće, kao i smanjenje unosa ugljenih hidrata i masnoće. Pojačana fizička aktivnost je veoma važna u ovom period. Preporučuje se smanjenje konzumiranja kafe, alkohola i cigareta. Unošenje aktivnog oblika vitamina D 350 svaki dan. Mg++ je takođe značajno za očuvanje kostiju.

Menopauzu je potrebno, pre svega, razumeti, prepoznati i pristupiti njenoj terapiji shodno manifestaciji simptoma, fazama i vrstama tegoba.

Kada se javlja menopauza

Smatra se da prosečna žena u periodu klimakteriuma provede skoro jednu trećinu života. Prelazni period prema menopauzi nastupa već oko desetak godina pre poslednje menstruacije, kada postepeno počinje da opada reproduktivna sposobnost žene.

Postoje tri perioda menopauze:

1. Premenopauza
2. Menopauza
3. Postmenopauza (rana i senijum)

Do značajnih hormonskih promena dolazi oko 6 do ­8 godina pre menopauze, a zatim se javljaju i neredovni i nepravilni menstruacioni ciklusi praćeni raznovrsnim kliničkim znacima. Ovaj period se naziva premenopauza.

Menopauza u užem smislu označava poslednju menstruaciju žene i predstavlja kraj njenog reproduktivnog perioda.

Postmenopauza je period koji nastupa posle menopauze i deli se na ranu (do 70. godine ) i kasnu (posle 70.godine) postmenopauzu ili senijum.

Koji su simptomi menopauze

Postoje različiti simptomi menopauze koji se mogu podeliti u tri faze.

Rani simptomi menopauze

Rani simptomi menopauze nastaju kao posledica naglog pada estrogena.

Prvi simptom je umor (iscrpljenost) i on je prisutan u oko 90% žena.

Psihičke tegobe javljaju se najčešće u vidu depresije u oko 50­-60% žena, kao i poremećajima spavanja (nesanica) u oko 75% slučajeva.

Ovde spadaju i tzv. valunzi, tegobe koje su postale sinonim za menopauzu i koje se već pojave u premenopauzalnoj dobi kod oko 30% žena a nastavljaju se pojavljivati i u ranoj postmenopauzi čak u 85% slučajeva. Talasi vrućine se češće javljaju noću, za vreme sna, nadovezuje se znojenje i pad temperature, nekad do osećaja groznice.

Srednjeročni simptomi menopauze

Srednjeročni simptomi menopauze se obično ispoljavaju 5 do ­10 godina od menopauze i manifestuju se kao:

• urogenitalna atrofija- javlja se kada usled nedostatka hormona dolazi do istanjenja sluznice vagine, predela vulve i uretre. Javlja se osećaj suvoće, svraba, peckanja i žarenja. Zbog poremećaja kiselosti (pH vagine) češće su vaginalne infekcije i bolni polni odnosi. Urinarne tegobe su najčešće u vidu učestalog, hitnog kao i noćnog mokrenja uz češće bolne urinarne infekcije.
• promene kože i kose- javljaju se u vidu smanjivanja debljine, elastičnosti i vlažnosti kože, perutanje kože, stvaranje bora. Kosa postaje suva, lomljiva tanka i kod većine žena se proređuje. Gubi se genitalna dlakavost a nokti postaju tanki i lomljivi. Višegodišnji nedostatak estrogena i androgena oštećuje kognitivne funkcije mozga i javlja se slabije pamćenje i koncentracija.
• smanjenje libida i
• pad kognitivnih funkcija.

Kasne posledice nedostatka estrogena

Kasne posledice nedostatka estrogena počinju već u perimenopauzi, ali se manifestuju i znatno smanjuju kvalitet života 10­ do 30 godina od nastupanja menopauze.

Kardiovaskularne bolesti

Nakon menopauze, smrtnost žena od infarkta miokarda postaje veća nego u muškoj populaciji.

Osteoporoza

Podrazumeva ­smanjivanje gustine i poremećaj mikroarhitekture kostiju zbog čega se povećava sklonost ka prelomima i invaliditetu. Osteoporoza se naziva „tihom bolešću“ jer nema simptoma dok ne nastupe prelomi, nekad usled pada, ali nekad i bez vidljivog razloga. Osteoporoza se povezuje i sa gubitkom zuba, kada zbog nje dolazi do atrofije koštane alveole zuba.

Osteoartritis

­ Osteoartritis je najčešća bolest zglobova koja se javlja u ostmenopauzalnoj populaciji.

Poremećaj čula­

Nastupa i najčešće smetnje su smanjenje vida, suvoća očiju, razvoj katarakte, zamućen vid i povećanje očnog pritiska. Starenjem slabi i sluh i dolazi do staračke nagluvosti.

Prevremena menopauza

To­ je slučaj kada se menopauza javlja u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim godinama života. Najčešće uzrok nije poznat, značajan faktor je genetika a može biti i autoimuni poremećaj povezan sa stresom i lošom ishranom što dovodi do stvaranja antiovarijalnih antitela.

Veštačka menopauza ­

Nastaje kao rezultat operativnog zahvata, gde veoma naglo dolazi do velikog pada estrogena pa dovodi do veoma intenzinih simptoma. Najćešće stanja ovog tipa,pogotovo u mladjih žena zahtevaju hormonsku supstituciju. Uz primenu hormonske supstitucione terapije neophodne su redovne ginekološke kontrole kao i kontrole grudi (ultrazvuk grudi, mamografija) kao i laboratorijske analize funkcije jetrenih ćelija (hepatogram).

Terapija i tretman u menopauzi

Postoji više pristupa kada su u pitanju terapija i tretman u menopauzi.

Hormonska supstituciona terapija kod žena u menopauzi

Kako bi se olakšali simptomi kod žena kako u menopauzi tako i u predmenopauzi, danas postoje različiti oblici lekova baziranih kako na sintetskim tako i na prirodnim hormonima.

Cilj terapije jeste smanjiti takozvane vazomotorne simptome poznate pod nazivom valunzi (naleti toplote, preznojavanje, naleti drhtavice, lupanja srca, razdrazljivosti, nesanice). Pored navedenih, često su prisutni i simptomi kao što su gubitak libida, pad koncentracije, problemi sa suvoćom i atrofijom vaginalne sluzokože, porast telesne težine, smanjenje gustine kostiju (osteoporoza), povišen krvni pritisak.

Lekovi mogu biti čisto estrogenskog tipa, zatim kombinacija estrogena i progesterona, koji se najčešće aplikuju u vidu sprejeva ili krema.

Važno je pomenuti da sve žene koje se podvrgavaju hormonskoj supstitucionoj terapji moraju pre započinjanja iste ispitati ultrazvučno stanje dojki, kao i debljinu materične sluzokože (endometrijuma). Nakon toga, ukoliko ne postoje kontraindikacije za primenu, kontrole su na godišnjem nivou.

Za tretman lakših do umerenih tegoba mogu se koristiti preparati fitoestrogena (crvena detelina, soja).

Biljni preparati kod tretmana tegoba u menopauzi

Postoje biljni preparati koji se mogu koristiti u tretmanu tegoba u menopauzi, a to su izoflavoni crvene deteline i soje. Ove biljke sadrže fitoestrogene koji značajno mogu ublažiti menopauzalne tegobe, redukovati talase vrućine, popraviti raspoloženje, smanjiti osećaj umora, povoljno uticati na stabilnost krvnog pritiska, smanjiti probleme nesnice.

Kontrola gustine kostiju i terapija

Kontrola gustine kostiju (osteodenzitometrija) jako je važna u postmenopauzalnih žena, i to radi blagovremenog prepoznavanja smanjene gustine gostiju (osteopenija, osteoporoza). Kod osteopenije neophodna je terapija preparatima vitamina D u visokim dozama, a kod osteoporoze i rizika od preloma kostiju u terapiju se uvode preparati Bifosfonata (alvodronska, ibadronska kiselina).