Maligni tumori mozga – zloćudno oboljenje već po lokalizaciji

Maligni tumori mozga su retka maligna oboljenja (javljaju se kod svega 1% svetske populacije).

Mnogo ćešće su promene u mozgu koje su posledica širenja malignih ćelija iz nekog drugog organa, i tada govorimo o metastazama tih tumora u moždano tkivo.

Šta je mozak?

Mozak je najvažniji deo centralnog nervnog sistema kod čoveka. Možemo reći da je mozak kontrolni centar od kojeg zavisi rad drugih organa, kao i većina funkcija u organizmu. Mozak je smešten je u jasno definisan koštani oklop, obavijen moždanim opnama. Zbog činjenice da je smešten u jasno definisanom koštanom prostoru, koji ne može da prati rast moždanog tkiva, svaki tumor mozga je, bez obzira na njegovu prirodu, potencijalno opasan za čoveka, jer uzrokuje pritisak na vitalno važne strukture.

Šta su tumori mozga?

Kada govorimo o tumorima mozga, možemo reći da su svi tumori mozga bez obzira na prirodu zloćudni (maligni) tumori po lokalizaciji. Svi ovi tumori mozga uzrokuju pojave kao što su neurološki ispadi, poremećaji stanja svesti, a zbog pritiska na vitalne centre mogu biti i opasni po život.

Uzroci nastanka malignih tumora mozga

Uzroci nastanka tumora mozga vezuju se za faktore rizika. Postoji više tipova malignih tumora mozga u zavisnosti od koje moždane ćelije nastaje.

Zbog činjenice da postoji više tipova malignih tumora mozga, veoma je teško definisati faktore rizika, ali oni bi se mogli svesti na naslene faktore, pušenje, zračenje i izloženost nekim hemijskim materijama kao što su recimo policiklični ugljovodonici.

Simptomi i klinička manifestacija malignih tumora mozga

Simptomi i klinička manifestacija malignih tumora mozga zavise od veličine i brzine rasta tumora. Takođe je važno u kojoj regiji mozga je došlo do razvoja tumora, odnosno da li je u pitanju čeoni, temeni, potiljačni, ili slepoočni deo, jer svaki od njih ima posebnu ulogu u organizmu.

Svojim rastom, tumori mozga uzrokuju porast pritiska u mozgu, otok okolnog zdravog tkiva i neurološke simptome.

U početku razvoja, tumori mozga mogu dati veoma suptilne simptome, na koje treba obratiti pažnju (poput glavobolje).

Ali kada govorimo o tome koje simptome ne smete zanemariti, to su:

• Glavobolja koja je uporna, pogoršava se u vremenu, ne prolazi na analgetsku terapiju, najizraženija je u jutarnjim satima, odmah nakon buđenja kada je pritisak u mozgu najveći zbog višesatnog ležanja, praćena najčešće povraćanjem
• Imate postepeni i nagli gubitak vida obično na jednom oku (zbog pritiska tumora na očni živac)
• Imate probleme sa pokretima, slabost mišića, gubitak ravnoteže koji je posledica prisustva promena u malom mozgu (čeoni deo),
• Imate probleme sa govorom - gubitak govora, zamuckivanje, gutanje reči, nemogućnost imenovanja predmeta (čeoni i slepoočni do)
• Gubitak sluha
• Promene u ponašanju koje su nastale naglo (neobjašnjivi strah, agresija, depresija).

Kada je reč o simptomu kao što je promena u ponašanju, neretko se ovi pacijenti dugo prate od strane psihijatra i da bolest bude kasno prepoznata, pa se često kaže da je tumor mozga najveći “imitator” psihijatrijskih stanja. Obično su promene u ponašanju vezane za tumor u čeonom delu mozga.

Dijagnoza tumora mozga

Dijagnoza tumora mozga se postavlja na osnovu:

• neurološkog pregleda
• neuroradioloških procedura (skener, magnetna rezonaca mozga)
• patohistološke verifikacije

Definitivna patohistološka dijagnoza u pojedinim slučajevim nije neophodna - ako se na osnovu sprovedene dijagnostike može zaključiti o kojem tumoru je reč, a pritom se tumor može operisati.

Lečenje tumora mozga

Lečenje tumora mozga podrazumeva neku od sledećih opcija:

• operacija
• zračenje
• hemioterapija

Sve opcije lečenja tumora mozga podrazumevaju simptomatsku potporu, odnosno upotrebu lekova za smanjenje pritiska, otoka u mozgu.