Kako se nositi sa razvodom?

Proces raskida ili razvoda može biti jedno od najstresnijih i emotivnijih iskustava u životu koje može pokrenuti različite vrste bolnih i uznemirujućih emocija.

Proces raskida ili razvoda može biti jedno od najstresnijih i emotivnijih iskustava u životu. Bez obzira na razlog za rastanak - i da li ste to želeli ili ne - raspad veze može pokrenuti različite vrste bolnih i uznemirujućih emocija. Čak i onda kada veza više ne funkcioniše, razvod ili raskid može biti izuzetno bolan jer predstavlja gubitak ne samo partnerstva, već i svega što su dojučerašnji partneri delili koje je praćeno dubokim razočarenjem, stresom i tugom.

Raskid ili razvod je prvenstveno nepoznanica u kojoj je sve poremećeno: Vaša rutina i odgovornosti, Vaš dom, odnosi sa proširenom porodicom i prijateljima, pa čak i Vaš identitet. Raskid takođe donosi neizvesnost o budućnosti. Kakav će biti život bez partnera? Hoćete li naći nekog drugog? Hoćete li do zauvek ostati sami? Nekada je upitna i finasijska situacija. Ove nepoznanice često mogu izgledati gore nego biti u nesrećnoj vezi. Međutim, važno je stalno podsećati sebe da možete proći kroz ovo neprijatno iskustvo na najzdraviji mogući način uz odgovarajuće savete i mehanizme i to:

1. Na samom početku prepoznajte da je u redu imati različita osećanja. Normalno je osećati se tužno, ljuto, iscrpljeno, frustrirano, zbunjeno i zabrinuto zbog budućnosti i ta osećanja mogu biti intenzivna. Važno je znati da će se reakcije poput ovih vremenom smanjivati, jer čak koliko god je veza bila nezdrava, još je strašniji ulazak u nepoznato.
2. Dajte sebi pauzu. Dozvolite sebi da ne funkcionišete kao ranije. Možda nećete biti toliko produktivni u poslu ili brizi za druge na način na koji ste navikli neko vreme i to je potpuno u redu.
3. Krivica i sramota su uobičajena osećanja koja mogu nastati tokom raznih faza u razvodu. Percepcija je jako važna, posebno kada smišljate kako se nositi sa razvodom. Ako osećate krivicu ili sramotu zbog završetka braka, zapamtite da je za vezu potrebno dvoje kao i za njen kraj. Oprostite sebi za neuspeh jer Vam to može pomoći da se oslobodite bilo kakvog kajanja ili krivice i može biti efikasan način da nastavite sa svojim novim životom.
4. Ne prolazite kroz ovu novu fazu sami. Podelite osećanja sa prijateljima i porodicom jer Vam to može pomoći da lakše prebrodite težak period. S druge strane, izolacija može podići nivo stresa, smanjiti koncentraciju i ometati Vas na poslu, u odnosima sa drugima i negativno uticati na zdravlje.
5. Nemojte se plašiti da potražite pomoć ako vam zatreba jer je jako važno da prepoznate razliku između normalne reakcije na raskid (poput tuge) i depresije. Tuga može da paralizuje nakon raskida, ali nakon nekog vremena tuga počinje da bledi i Vi nastavljate dalje. Međutim, ako tuga dugo traje i ometa Vas u svakodnevnim aktivnostima i nesrazmerna je vremenu koje je prošlo od rastanka, moguće je da patite od depresije. U tim trenucima svakako je najispravnije obratiti se stručnjacima za pomoć.

Kako pomoći deci?

Kada se mama i tata razdvoje, dete se može osećati zbunjeno, ljuto i nesigurno, tužno i duboko nesrećno. Kao roditelj, možete pomoći detetu/deci da se izbore sa razvodom pružajući stabilnost, podršku i pozitivan stav. Vaše strpljenje i sigurnost mogu umanjiti napetost dok se dete/deca prilagode novonastaloj situaciji. Održavanjem prijateljskog odnosa sa bivšim partnerom, pomažete detetu/deci da izbegnu stres i bol koji nastaju dok gledaju roditelje koji su stalno u sukobu. Najvažnije je govoriti deci da ih volite, da oni ni za šta nisu krivi i da se u detetovom odnosu sa mamom i sa tatom ništa neće promeniti. Takođe, nemojte lagati dete, oni i kada ne razumeju neke stvari, jako dobro osećaju atmosferu u kući. Isto tako, potrebno je naglasiti da se detalji Vašeg emotivnog odnosa deci ne saopštavaju. Koliko god možda imate negativnih osećanja prema bivšem partneru, potrudite se da vidite dve različite osobe – Vašeg emotivnog partnera i roditelja Vašeg deteta/dece. Sa ovom drugom stranom te ličnosti se morate slagati i pristupati svom detetu/deci kao tim, udruženih snaga, jer je to jedini način da dete ne oseti Vaš rastanak kao traumatično iskustvo.

Na kraju, ne zaboravite na sebe. Često roditelji i u ovoj situaciji izgovaraju da im je najbitnije kako je detetu, i da oni nisu važni. To je očekivan stav svakog brižnog roditelja, ali zapamtite, ako se ne osećate dobro i niste dobri prema sebi, ne možete biti ni svom detetu/deci. Dajte sebi prostora da uživate u slobodnom vremenu i aktivnostima koje ste možda zapostavili i dozvolite sebi da potražite pomoć (ukoliko smatrate da Vam je potrebna).

U bilo kojoj fazi rastanka ili razvoda, obraćanje stručnom licu individualno ili porodično svakako će u velikoj meri pomoći da se lakše savladaju brojne prepreke tokom rastanka ili razvoda.