HPV infekcije i stanja koja prethode pojavi karcinoma grlića materice

Karcinom grlića materice je drugi po učetalosti karcinom kod žena i to odmah posle karcinoma dojki. Redovni godišnji preventivni pregledi su ključ očuvanja zdravlja svake žene.

Grlić materice je dug oko 3cm i prominira u vaginu. Samim položajem, iako spada u unutrašnje reproduktivne organe, izložen je uticaju faktora spoljne sredine putem seksualnog odnosa. Grlić materice je spolja pokriven pločasto-slojevitim epitelom bez orožavanja kao i vagina dok je kanal grlića materice pokriven cilindričnim epitelom. Zona koja odgovara granici izmedju ova dva epitela je najčešće mesto pojave ćelijske displazije i to je zona transformacije. Pod pojmom ćelijska displazija ili intraepitelijalna neoplazija podrazumevase promena na ćelijama i njihovim jedrima koje imaju prekancerozne karakteristike. S obzirom da smo opisali dve vrste epitelnih ćelija trebalo bi spomenuti i dva tipa karcinoma grlića materice koji mogu nastati poreklom pločastoslojevitog epitela ili poreklom cilindričnog epitela.

Faktori rizika za pojavu ovog oboljenja su brojni i veoma subjektivni:

• genitalne infekcije kao i uporan obilan i dugotrajan sekret
• rano stupanje u seksualne odnose (pre 16.godine)
• česta promena partnera i promiskuitetno ponašanje
• loše higijenske navike
• veći broj porodjaja
• pušenje
• dugotrajno uzimanje oralnih kontraceptiva

Prvo mesto svakako zauzima HPV infekcija kod žena jer je u 99.7% slučajeva oboljevanja od karcinoma grlića materice HPV tipizacijom potvrdjen neki od visokoonkogenih tipova humanih papilomavirusa. Takvih tipova virusa ima više od 40. Najonkogeniji potencijal imaju tip 16 i 18. Manjeg onkogenog potencijala su 33, 35, 39 i 52. Genitalni HPV se prenosi bilo kojom vrstom seksualnog kontakta. Dešava se da se i bez penetracije odnosno kontaktom, “koža na kožu” infekcija može preneti.

Većina osoba spontano izleči infekciju u periodu od dve godine što je u vezi sa imunim odgovorom organizma. Kod žena kod kojih virus perzistira u organizmu može doći do promena na ćelijama grlića materice koje se karakterisu kao cervikalne intraepitelijalneneoplazije (CIN). U zavisnosti od stepena, promene se opisuju kao CIN I ili LSIL (displazija lakog stepena) i CIN II (umerena displazija)i CIN III (teška displazija).

Ovakve promene na grliću materice mogu ići u pravcu regresije ili povlačenja ako su lakog stepena, mogu perzistirati ili mogu ići u pravcu progresije odnosno napredovanja ka karcinomu grlića materice. U slučaju progresije potrebno je da prođe duži vremenski period (čak i do desetak godina) da bi se iz CIN I dijagnostikovao karcinom. To su godine koje se ne mogu nadoknaditi u slučaju dijagnostikovanja ovog oboljenja koje je u smislu simptomatologije podmuklo a to znači da ne boli te stoga ne postoji potreba da se ide na pregled. Stoga su godišnji preventivni preglediod izuzetne važnosti. Kompletan preventivni pregled podrzumeva uzimnje uzorka za PAPA test i kolposkopski pregled grlića materice gde se akcenat stavlja na pregled zone transformacije.

Grlić materice je dostupan za pregled pod spekulumom, vidljiv je okom ali se kolposkopskim pregledom uveličava i do 40 puta, boji se sirćetnom kiselinom i jodom i pritom se uzimaju uzorci brisom za Papa test. To je najbolji način da se promene na grliću materice dijagnostikuju u ranim fazama bolesti jer se potom promene mogu pratiti i lečiti i u trenutku kada pokazuju znake progresije i opertivno lečiti. Postavljanje konačne dijagnoze vrši se uzimnjem uzorka tkiva (biopsija grlića materice) i potvrdom nakon histopatološkog pregleda uzorka.

Bolest daje simptome u odmaklom stadijumu i najčešće se manifestuje kao neuredno dugotrajno menstrualno krvarenje i krvarenje za vreme i posle odnosa.

Ženama koje su u reproduktivnom periodu kao i seksualno aktivnim ženama savetuje se godišnji preventivni pregled kod ginekologa. Takođe, obavezan pregled savetuje se i zbog uporne vaginalne sekerecije koja je, pritom, obilna i praćena svrabom, peckanjem, neprijatnim mirisom i bolom u predelu male karlice.

Na kraju, kao primarna preventivna zdravstvena zaštita pre prvog seksualnog kontaktasavetuje se HPV vakcina. Ciljna grupa su devojčice od 9. do 13. godina.