Endometrioza - uzroci i lečenje

Endometrioza je benigna bolest koja se kod žena javlja najčešće u reproduktivnom dobu. Karakterišu je mali komadi endometrijuma (unutrašnjeg tkiva materice) koji se mogu pronaći izvan materice gde im inače nije mesto.

Endometriozu prema statistici nalazimo kod čak 10-15% žena bez reproduktivnih problema, kod 30-35% žena koje imaju problem sa infertilitetom do čak 60-70% onih koje imaju problem sa infertilitetom i bolom u maloj karlici (hronični bol u karlici, dismenoreja (bolne menstruacije) ili dispareunija (bolan seksulani odnos).

Endometrioza mišićnog zida materice koja se ponekad vidi na materičnoj sluznici, a koja može da liči na miome (benigne tumore) ili ciste zida materice, naziva se adenomioza.

Gde se javlja endometrioza?

Najčešće se mali komadi endometrijuma nalaze na jajniku, trbušnoj maramici, bešici, crevima, ali i na udaljenim organima, na primer plućima, pa čak i oku.

Čokoladne ciste se, međutim, formiraju samo na jajniku. Dok se depoziti sa sadržajem mogu javiti i na nekim drugim lokalitetima, čokoladna cista ostaje osobenost cističnog oblika endometrioze na jajniku.

Najčešće lokacije endometrioze su:

• jajnik
• trbušna maramica
• zid jajovoda
• zid završnog dela debelog creva (rektuma)
• ostalih delova debelog, čak i tankog creva
• mokraćne bešike ili čak mokraćovoda (uretera) i definiše se kao duboka infiltrativna endometrioza.

Tipovi i vrste endometrioze

Infiltrativna endometrioza se sve češće izdvaja kao bolest koja se razlikuje u svim aspektima od endometrioze jajnika jer ne reaguje na hormonsku terapiju, ima često specifične simptome (ciklična krvarenja iz debelog creva u toku menstruacije, ciklično prisustvo krvi u mokraći tokom menstruacije (ciklična hematuria)) ili progresivno oštećenje mokraćovoda sa zastojem mokraće u bubregu i razvojem progresivne hidronefroze (proširenje kanalnog sistema bubrega) koja može dovesti do potpunog gubitka funkcije bubrega. Ovaj oblik endometrioze zahteva dijagnostiku (od strane ginekologa) i hirursko lečenje endoskopijom o čemu odlučuje konzilijum specijalista (ginekologa, hirurga, urologa).

Retki oblici endometrioze su endometrioza pupka sa cikličnim krvarenjem iz pupka tokom menstruacije, endometrioza centralnog nervnog sistema i endometrioza na plućnoj maramici sa pojavom katamenijalnog pneumotoraksa (ponovljenog spontanog pojavljivanja vazduha) zbog spontanog pucanja plućne maramice za vreme menstruacije.

Uzroci endometrioze i dijagnostika

Kao to je već rečeno na početku, endometrioza se najčešće javlja u reproduktivnom dobu žene i to između 25. i 35. godine života. Još uvek nije otkriven tačan uzrok nastanka endometrioze, ali smatra se da značajnu ulogu ima povratno krvarenje iz materice u trbušnu duplju za vreme menstruacije. Trebalo bi napomenuti da je utvrđena i veća učestalost migrene kod žena sa endometriozom. Veza između migrene i endometrioze još uvek je predmet istraživanja.

Faktori rizika za endometriozu

Mogu biti sledeći:

• prva menstruacija pre 12. godine
• nekorišćenje kontracepcije
• urođene anomalije ginekoloških organa
• nasledni faktor

Simptomi endometrioze

Mogu biti sledeći:

• bolne menstruacije (dismenoreja)
• bolovi pri polnom odnosu (dispareunija)
• nemogućnost začeća (infertilitet)
• bol tokom defekacije (dishezija)
• asimptologija

Dijagnostika endometrioze

Radi se na sledeći način:

• pregled ginekologa
• ginekološki ultrazvuk
• laparoskopska operacija
• magnetna rezonanca

Lečenje endometrioze

Endometrioza se leči lekovima, hirurški i kombinovano. Lečenje endometrioze zavisi od stadijuma, lokalizacije, godina starosti i steriliteta.

Nehirurški vid lečenja podrazumeva kombinovane oralne kontraceptive ili gestagene u cilju usporavanja rasta ili smirivanja bolnog sindroma ili pre i postoperativnu terapiju lekovima koji ženu uvode u stanje medikamentne menopauze. Lekovi se daju u vidu mesečnih inekcija i terapija ne bi trebalo da traje duže od 4 meseca zbog opasnosti od osteoporoze do koje može doći zbog snižavanja nivoa estrogena.

U terapijske opcije nehirurškog lečenja spadaju i NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) dok je primena androgena zbog niza nepoželjnih efekata gotovo potpuno obustavljena. Cilj hormonske terapije je prekid hormonske stimulacije žarišta endometrioze, izazivanje njihove atrofije i prekid krvarenja što kod žene može da izazove stanje slično trudnoći ili menopauzi.

Hirurška (video-laparoskopska) terapija podrazumeva uklanjanje fokusa endometrioze i, u većini slučajeva, restauriranje teško poremećene anatomije pogođene endometriozom. Hirurško lečenje, međutim, nije obavezno. Potreba za hirurškim tretmanom se procenjuje od strane ginekologa koji se bavi lečenjem endometrioze i infertiliteta. Kod izvesnih oblika endometrioze, o daljim koracima u lečenju, odlučuje konzilijum (tim) lekara.

Neplodnost kao posledica endometrioze

Veliki procenat žena sazna da ima endometriozu tokom dijagnostike uzroka neplodnosti (steriliteta). Endometrioza, inače, može dovesti do blage upale organa i peritoneuma male karlice što može da bude jedan od uzroka.

Kod endometrioze blažeg stepena medijatori zapaljenja (prostaglandini i citokini) su povećani i mogu imati negativan efekat na razvoj folikula i jajne ćelije, oplođenje, normalnu funkciju jajovoda, pa čak i na usađivanje oplođene jajne ćelije, odnosno mogu ometati reproduktivnu funkciju žene. Međutim, u većini slučajeva prisustvo manjih žarišta endometrioze nema za posledicu sterilitet.

Smatra se da ukoliko žena u reproduktivnom dobu, na rutinskom ginekološkom pregledu, sazna da boluje od endometrioze, a pritom nije rađala, ne mora biti podvrgnuta hirurškoj intervenciji dok se ne utvrdi da li endometrioza potencijalno može da utiče na plodnost. Ukoliko je začeće otežano, treba razmotriti otklanjanje ili eventualno pražnjenje endometriotične ciste. Trudnoća se smatra najboljim lekom za endometriozu.